b000002739

Г. СумароковЪ подобнымъ образомъ вЪ трагедіи Мст иславЪ изЪяс- няется устами Ольги: „Вострепещу, проснусь и рвусь вЪ одрѣ стеня А РасинЪ еЪ федрѢ устами Эноны: Le chagrin l'arrcche de son lit. СЪ постели гонитЪ грусть ее. Аппа іоror quae те suspensam insomnia terrent? jQuiS nuvus hic nastris suce ssit s.edibus hospes ? Quem stse cre ferensl quam forti pectore et armte ВЪ семЪ обращеніи Дидоны кЪ сестрѣ своей Элизѣ наипаче достойно примѣчанія то, что она хочетЪ страсть свою здѣлать благородною, находя всѣ достоинства вЪ предмѣтѣ любви своей. Она не сомнѣвается , что Эней произходитЪ отЪ крови БоговЪ.,, НизкимЪ душамЪ, говоритъ она, всегда измѣняетъ какая-то робость.,, Dégénérés animes timor arguit. Sed mihi vel tellus optem prius dehiscat Ante, Fudor, quant te viole, aut jura tua résolve. „ПожретЪ земля мою пусть прежде сЪ гпѢломЪ душу ,ѵ 93

RkJQdWJsaXNoZXIy NTc0NDU4