ЖЕРТВА ХВАЛЕНИЯ, К О Т О Р У Ю ВСЕ ПРЕСВѢТЛѢЙШЕМУ, ВСЕАВГУСТѢЙШЕМУ И ВСЕМИЛОСТИВѢЙШЕМУ ВЕЛИКОМУ ГОСУДАРЮ, ИМПЕРАТОРУ АЛЕКСНДРУПВОМ в с е я Россіи, ВѢНЧАННОМУ и ПРЕВОЗНЕСЕННОМУ, во благознаменитый и всерадостнѣйшій для Церкви, Отечества и Музъ день Коронаціи и Священнаго М иропом азанія ЕГО ИМПЕРАТОРСКАГО ВЕЛИЧЕСТВА ВО БЛАГОДАРСТВЕННОМЪ ИСПОВѢДАНІИ со всеподданнѣйшимъ усердіемъ и благоговѣніемъ привѣтствуя приноситъ
И сыново Сгони возрадуются о Царѣ своемЪ, да возхвалятЪ имя Его вЪ лицѣ , вЪ тимпанѣ и Псалтырѣ да поютЪ Ему , яко благоволитъ Господь вЪ людѣхо своихЪ. Псал. 149* ст. 2. ОтЪ избытка сердца уста глаголютЪ. Лук. гл. 6. ст. 45*
О Д А . Раздайшесь т оны днесь священны , Умолкни шумный міра гласЪ ! Играйте лиры вдохновенны ВЪ сей день торжественный для насЪ ! О Ангелѣ , пламенемЪ горящій , ПредЪ трономЪ Вышняго стоящій , Поющій Бога Самаго ! Страны осшави преэѳирны , Сойди — настрой мнѣ тоны лирны, да образЪ воспою Его ! СнизшелЪ — и радости златыя РазсыналЪ щедро на меня ; — Веселья сонмомЪ дорогія ИграютЪ , сладку пѣснь поя. Зефирѣ нѣжнѣе помаваешѣ , И всюду ароматѣ пускаегпѣ ; Кристалѣ блистательнѣй вѣ рѣкахѣ ; Источникѣ бисеромѣ крутится , Все , ьсе пріятнѣй становится , Живѣй свѣтѣ вѣ солнечныхѣ лучахѣ
4 Такѣ чувство , радостью священной упившись , рай повсюду зритЪ ; ТакЪ духѣ , любовью воспаленной , Восторгѣ питает Ь и живитЪ ! -— МОНАРХЪ, от Ъ Вышняго избранный, Рукой Небесѣ самихЪ вѣнчанный ! Ты нашихѣ всѣхѣ утѣхѣ виной. Тобой мы сердце наполняемъ , Тобой блаженство Обрѣтаемѣ , Ты назіѣ даешь мирѣ й покой. Какѣ Ты сіяешь на Престолѣ , Еще полшара фобѣ протекѣ г Но сколько благѣ излилѣ отшолѢ ! Онѣ числу подобны рѢкЪ , По всей подсолнечной шекущихѣ ? Лугамѣ обиліе даюгцихѣ. Не столько фебъ лучей своихѣ На землю каждый день пускаетѣ , Колико щастія вкушаешѣ Всякѣ от ѣ щедротѣ , ОтецЪ ! ТвоихЪ. Всевышній, царствѣ земныхЪ Владѣтель Любилѣ Россію искони ; УзрѢвЪ безсмертну добродѣтель , ИзмѢривЪ доблести Твои , И нынѣ вѣ знакѣ благоволенья КЪ ней СкиптрЪ вручилЪ Тебѣ Правленья Чтобы дивился цѣлой свѣтѣ Людей , какѣ много мЪ миліонамѣ Блаженство мудрымѣ по законамЪ Единый юный Царь даетѣ. Д
г „ ЧтобЪ БогЪ глаголами Своими ,, Во громѣ насЬ не поразилЬ!,, Но, АЛЕКСАНДРЪ, пріявЪ державу, Ст авЬ горнимЬ блескомЬ осіянЬ , Всему даруетЪ нову славу , И радость льетЪ на РоссіянЬ , Его правленію врученнымъ.- Колика благѣ неоцѢненныхЪ ПріялЬ чрезЪ СкиптрЬ Его народЪ ! Вездѣ пріятности разлились, Сердца весёльемѣ оживились , Сталѣ теплымѣ Югомѣ хладный НордЪ. 5
6 Глаголы Мудрости небесной Россѣ слыша чрезЪ уста Его, ВосторговЪ вЪ море погруженной , ВЪ ЦарЪ зритЪ Бога Самаго, ГласитЪ : ,,Монархѣ ! вѣщай къ народу, ,,да Богѣ, глаголяй кѣ древню роду, „Тобой глаголетъ нынѣ кѣ намЪ ; ,,да мирѣ на землю возвратится , ,,да течь на рало премѣнится , ,,да жизнь живетѣ по всѣмѣ мѣстамѣ!,, — О Царь! глаголешь — всѣ соплещутѣ , Кѣ ТебѢ усердіемѣ дыша ; ВсѢ полный взорѣ любови мещутѣ , Во всѣхѣ одна кѣ ТебѢ душа ! — Иной , полвѣка управляя , Предѣлы царства разширяя , Бываетѣ только лишь Царемѣ ; Но что для подданныхъ милѢе, Предѣ Богомѣ болѣе , святѣе ? — Ты сталѣ намЪ другомѣ и ОшцемЪ. Превыше ставѣ другйхЪ добротой , Превыше стадѣ Ты и Себя. ПодобенЪ Богу кто щедротой , Того Всесильный возлюби , Изѣ человѣка Богомѣ ставитЪ , да человѣкѣ Его прославитѣ , Зря истый Образѣ предѣ Собой Его державы безпредѣльной, Его Любови несравненной, И Правоты Его Святой.
7 КакЪ вЪ теплы майски дни прекрасны ПодЪ тѣнью миртовыхѣ древесѣ, Гдѣ ручейки бѣгутѣ прозрачны, Пернатые , оставивѣ лѣсѣ , Пріятно , нѣжно воспѢвают Ъ , Играютѣ , рѣзвятся , порхаютѣ : Такѣ днесь всѣ зря Тебя , МОНАРХЪ , Вѣнцемь , какѣ солнце , украшенна , Ликуютъ ! —- Мысль въ нихъ восхищенна Любовь пылаетѣ вѣ ихѣ сердцахЬ. ВЪ ЕЛИСАВЕТѢ вѣнценосной , ВЪ сей Собесѣдницѣ Твоей , Луны сіянье зрится полной , Котора ясностью своей дни тихи міру обѢщаетЪ. — ВѢнецЪ МАРІИ изливаетЪ Какѣ солнце благотворный свѣтѣ , И вѣ ЧадахЪ, Ею вѣ свѣтѣ рожденныхѣ , ВЪ Полубогахѣ сихЪ несравненныхъ, Желаній зрится всѣхѣ предметѣ. Средь сихѣ восторговѣ вожделѢнныхЪ Несусь кѣ началу я временѣ . . . Зрю первый клубѣ сѣмянѣ смѢшенныхЪ Изѣ коихѣ мірѣ сей сотворенѣ ; Когда ничтожество престало , Ничто вещественность пріяло , Надѣ начинаньемѣ симѣ вещей духѣ Божій жизненный носился, Кот орымѣ хаосѣ оживился , Разлился свѣтѣ вѣ природѣ всей.
Тогда невидима вселенна , Пріявши стройность , красоту , Звѣздами стала испещренна , Одѣлась вЪ нову лѣпрщу ; Полна явилась чудесами , И воды сладкими рѣками Изѣ чисшыхЬ нѣдрѣ ея текли. Безсмертный , Ангеламѣ подобный , Правдивый , искренній , незлобный , Тогда былѣ смертный на земли. Се духѣ сугубый днесь снисходитЬ На Россовѣ мудраго Царя ; Небесный сеѢт Ѣ вѣ Него циз,водитѣ , Его помазаннымѣ творя ! Се сила духа благодатна, Незрима намѣ и необЬятна, Свои дары вѣ Него ліетѣ , Да Онѣ , украсившись дѣлами , Какѣ небо новое звѣздами , Собой украситѣ цѣлый свѣтѣ ! Колики чудеса вѣ Немѣ зрятся^ достойны памяти вѣковѣ! И рѣки милостей катятся , Прящи Росскихѣ всѣхѣ сыновЬ. Вѣ Немѣ духѣ владычній , духѣ правдивый, духѣ кроткій, духѣ миролюбивый, Живѣйшій ОбразЬ Божества. Его дѣлами удивленна , Увидитѣ цѣлая вселенна Вѣ Немѣ дивно чудо вещества.
9 Премудрость Гогу присѣдяща , ПрѳсилЪ сЪ небесЪ что СоломонЪ , НародамЪ вЪ правдѣ судЬ гласяща , ЖиветЪ вЪ НемЪ — ею дышетЪ ОнЪ. Ея вЪ коронѣ блескЪ сіяетѣ ; Она державу утверждаетѣ , Чрезѣ ону СкиптрЬ Его цвѣтетѣ ; Порфира оной украшенна , И духомѣ Бога осѣненна , Подѣ кровомѣ всѣхѣ своимѣ спасешѣ. Свѣтись , Іерусалимѣ священный ! Красуйся , Росская страна! Его лучами оживленный, Какѣ солнцемѣ сребряна луна , Блистайте , мраковѣ , бурь не зная ! Главу скорпіи попирая , Гоните гордость и развратѣ ; Любови пламенникѣ усердной , Имѣя предѣ Царемѣ возженной, Вкушайте щастіе стократѣ ! Блаженствуйте спокойны села! Играйте долы и луга ! — Не зная радости предѣла, Плещите веселы брега ! — Вы рѣки радостью крутитесь И мирно вѣ Океанѣ катитесь ; Пріявѣ начало вѣ тиш инѣ , Морскимѣтучинамѣ вы скажите, И тѣмѣ ихѣ ярость укротите, Что вѣ нашей мирѣ цвѣтетѣ странѣ
ІО дожди! довольство изливайте долинамЪ нашимЪ и полямЪ І — Весело молніи блистайте , да я растеніе плодамЪ ! — Гремите радостію, громы! -— Вы , снѣги , вихрями несомы , Кидайте подЬ стопами пухЪ , И благу нашему радѣя, Поля скрывайте отЬ Борея , Храните отЬ Эола лугЪ. -л А ты , планетЪ о вождь небесной , „О фебЪ ! гіочто отЪ насЪ бѣжишь ? Почто другой ты полвселенной Свой теплый свѢтЪ излить спѣшишь Ужель стыдишься , зря краснѣе У Россовѣ солнце и теплѣе ? Теки — насѣ не обѣимегаЪ хладѣ; — Вѣ МОНАРХЪ солнце мы имѣемѣ, Кѣ Нему любовью пламенѣемѣ — даетѣ Онѣ тысящи отрадѣ ; — Отрадѣ , вѣнчающихѣ блаженствомѣ ’НародовЪ многи племена , Отрадѣ поящихѣ благоденствомѣ Людей , что Росская страна Вѣ себѣ содержитѣ и питаешЬ. Онѣ ихѣ живитѣ и согрѣваетѣ. — Они щастливы; — щасгпьемѣ ихѣ Тому не льзя не восхищаться , даегаЪ кто онымЪ наслаждаться По множеству щедротЪ СвоихЪ.
En patriae Pater , et Mufariun venit Apollo! Patria des Mufae , cpiod ferat illa Patri. Des Ei, qtiiquo Tuo crefcunt fnb peHore flores, Quos mittat Patri , qui illius eftqne Pater. Atcpie tuos mifce Mufae fimul ignibus ignes, Flammas cum flammis ut ferat ipfa fuis. Advenis atque moves , o Rex ! pia corda Tuorum, Non fecus atque Deus corda movere folet. Tu datus es nobis fnmmo <de Nnniine Numen , Magna ut /is magni Numinis effigies. O Rex , quem Deus in celia fede ipfe locavit , Et cum jnftitia fceptra tenere dedit ! Tu quoniam Patriae Rector dicare Paterque : Utere more Dei nomen adepto» idem. Uteris, o Rex! et nullus moderatius unquam Imperii potuit frena tenere fui. Viderat hoc Deus — et populos de Rege precantes, Qui bona vult populo , Cui bona vult populus ; Vidit — coelicolasque urget fic vocibus: „ Ite „ Cni coeli nondum gloria honosque datus ; „ Ite modo Regique meos committite honores ; „ Quoque caput tangit fidera , ferta ferat ; „ Bracilia , quae certae reHi fanctique columnae ,, Purpurea niteant fidereaque toga. „ Splendeat hic virtus vario depifta colore; „ Splendeat hic reilum jun&nm animo facili; V E R S U S.
13 ,, Voveat hic pietas ardentia peHora coelis; — ,>Fingite, ut hic fpargat munera larga manu?. , 9 Praeferat Ilis lucem quaii dux lapientia Diva — „ Confpicio filium , epii bonus eltque Pater. ,, Enque, o Rex! Tua Caefaries fulgente corona Tecta, humerosque tegit purpura quemqtie tegens. Ecqnid jam fperet majus nunc Rnilia donum , Dum' teneat P\egem , qui bona cunfra tenet ? Vix Rex faHus eras — diffemdis munera nobis , Donaque jam rivis uberiora fluunt. Oceanusqtie caput fubmerfum extollit abunda, Miratur fluvios dira fecave loca. O fluvios, fatur, praeftantes aequora longe l Undae nam veftrae profpera cuiqne ferunt. Vos Regis populo feriis tam munera larga , Quae minus , ut capiant , littora noltra queunt. Fertis et huic Regi populi pia vota refertis, Cni omnes filii, qni filiisque Pater. O quater et quoties non elt numerare beatum, Cui liceat tanto Rege bonoque fmi. Omnis Te populus, Rex ! et facer ordo beatus Ad coeTos pro Te fundit uterque preces. Ecclefia atque movet facras ad coela lacertas, Atque coiit Numen Numine laeta fuo. Vive , Pater Patriae! longos tutiffimus annos; Patria fic Regem, fic habeatque Patrem.
14 "Τ Μ ΝΟΣ.
S C H I R. Mofkeva ir Eicon broffiah rn'kol ir nazir. •Ajanta cncha afcheı- bet ma keciot becha jacicıa. G.adol PETER ban chaclımato alecha dcnnıto tov, EKaTEKINA nazici becha cernv ehemla lakol ifeh. Alecha atad melech meod ritir AEEKSANDER Alıjad elealı noheg nıalchut veketer İacaclı. Al kol ianu tana erna lekol mitchanen ofcher. O cJıedva gadola o jomin jaterım. O jom afcheı* tov min lo lıaja lo jehi. Hajonı et ascher ad olanı kore İanu chov. Bajom chadasch meod dame larisciıon jonı brefchit. Mata i enoscfı haja bckoi et im iaiı betoclı gan. jİBİom gadol lıajom mekalil meod kabeci. Hu aidi baschamaim kedem iiıeu maljachim lael. Al ze kol lıolechirii rab-inı echad oschebim hos. Ad jehova nafan colo Jaclıem lacachtem sebadim. Nicartem ad aschmia 1a chem picudim dabar pakach. Pakaciı febed lakol ascher di haja vellol tamah Uelo jodeıııı ladi titen enclıem kol ban neged. B
Earischon haja gaclola chochma reschit vejatn choref. Im sclıeni pahak bahir cedcc mijaci iadi di nosche chov. Baschelisclıi marjeah jatir ciıabjo.h tarıot ila nclıcicha. Rebii nimgid kevod ye 'kevod bekol goim li lejnmiın Chamischi ğadola gevura uribo rav meascher iren. Laşchischi ıpateach chedva viiıedva zol iatov lora. Od ele iekol laasciıer ma na tan jehova pak-ach. Achar ken merea vajomeru aidi abinu ze febed. Dibre pi meain nibra eretz eief bazot haya, Sciıam rabot mamlachot vegpim rabiııı iheu scham. Rossialı jehi baze breschit meat malchut Et di achor asitti gadola micol malchut gadöla. Et zot irjın kol umikol makom itenıı sebed — Scham keter scham esra scham oscher chedva ALEKSANDER melech scham chacham veclıacham melefch- Ue hinne ze ladi febadim liten tzabatti bajonı Bajom rnatai vaikach keter malchut ııiibot. Atla ALEKSANDER Jakach keter malchut ııiibot, Schamaim bachedva vesebed notenim nıa nachnu. Ma bachedva gadola matai kol eretz vajoda zot -—• Neranenna jaclıad kol lagadol av nıelecfı abinu. O melech chai chava olam olanıim oschrenu. Jehi lecha col tov chedva kavod chalanı. İü
T9 Herzens empfindung der musen
20 VER S. II vient — Celui , Qne Son ame peint mienx Que tous les traits qui Toffrent a nos yenx . . . Je dira i tout; 11 permet ce que j’ofe. Son fceptre elt bean comme au printenis la rofe; L’amour dn peuple eft Son au tori te : Sa loix — croit-on ? c’eft notre liberte. Grand ALEXANDRE ! ah — je Te vois fourire , [ Le beaa momen t ou ma Mufe ne infpire , ] Au dem ier trait d’un li bri liant tablea-u . . . Ce doux fourire nous charmc de nouvean. Va , va porter Thonneur dn Diademe l ' Le monde entier croit adorer Dieu meme, QlhiT reconnoit fons les traits d’un bon Roi . . . Le monde viendra s’arranger fous Ta Loi! Vient -il du Cie!, amis* cet ALEXANDRE ? Juge, il reffent la pitie pure et tendie j
/ Heros Monarqne , II rTaime que la paix : Son bean trieniphe eft ceiui des bienfaitsi Vivons en pai-x fotis ces iicureux auTpices, Et de nos coeurs effrons — Lui les premices. Nos bons ayenx conloient des beaux momens; I e nouvean Czar donne pius cPagremens. „Sert-on aillenrs, dit-il, le Roi-defpote; >5.Taime ou Tcn fert Ia patrie . . . „quelle note ! Viens, viens, Grand Czar, nous vaincre au premier jomf Car ee triomphe ajoute a notre fete . . . Tiens , tiens nos ccenrs, le fruit de Ta conquete : On ne piendrait la conquete a retour !. —• Toi, Que Ton fert — Qu’on ne fauroit comprendre, —> Bieu , repands-Toi fur Ton Chrift. ALEXANDRE! II remplira nos voeux; grace a Ta loi ; 11 en fera, Lui — Qui eit plein de Toi t 21 К А Н Т Ы. КАНТЪ I й. ■Внидите предЪ НимЪ вЪ радости, увѣдите, яко Господъ Той есть БогЪ нашЬ.. Псал. 99. ст. 2 и 3. Не Ангела ли зримЪ сЪ эѳира Снисшедшаго во славѣ кѣ намѣ ? Онѣ дышетЬ кротостью зефира, Величественъ душею СамЪ.
22 Ты АнгелЪ нашЪ — МОНАРХЪ любезный! Твой духЪ являетѣ то небесный • Ты крогпокЪ, благЪ, великЪ душей і БогЪ движеіпЪ мыслію Твоей. Твоя десница разсыпаетЪ Блаженство всюду и покой. Гдѣ Ты — Марсѣ бранный не дерзаетѣ Мирѣ сладкій возмущать войной. Ты здѣсь — и милость сѣ правотою СрѢгпаются между собою , КакЪ двѣ зари сѣ Тобой грядутѣ , И свѣтѣ свой на Москву ліютѣ. Гряди , МОНАРХЪ кашѣ — Ангелѣ мирной ! На градѣ ликующій воззри ; Какѣ фебѣ отЪ высоты эѳирной Его сіяньемѣ озари ! Передѣ Твоимѣ , МОНАРХЪ , приходомЪ , Какѣ передѣ солнечнымъ восходомѣ , ЛикуетЬ и играептѣ все Во всей блистательной красѣ. Главу вѣнчанну воздымаешѣ УзрЪвѣ Тебя престольный градѣ , Верхѣ посѣдѣлый преклоияетЪ , Зря шысящи вѣ Тебѣ отрадѣ. Порфирородны окружаютЪ Тебя, и небо намЪ являюшѣ, Теку т ѣ какѣ звѣзды солнцу вѣ слѣдѣ ; — ВЪ нцхЪ Твой, МОНАРХЪ, сіяетЪ свѣтѣ.
Колйко ты, Москва, блаженна МОНАРХОМЪ кроткпмЪ и благимЪ! добротою Его плѣнеина , Хвалися щастіемѣ своимЪ ! МОНАРХА зря благоговѣйна , КЪ Творцу любовью вспламененна , Послѣдуй ты Его стопамЪ , Пролей мольбы сЪ НимЬ кЪ пебесамЪ ! По сердцу нашему Избравый Царя , о Царь земныхЬ Царей ! Внемли о НемЪ , Царь вѣчной славы! Моленію Россіи всей : да АЛЕКСАНдРОВЫХЪ дѣлѣ слава,, Его вѣяецѣ , СкиптрЬ и держава Вселенну блескомѣ удивятѣ И вѣ Россахѣ будут ѣ вѣ вѣкѣ сіять ! 23 К А Н Т Ъ 2 й. Изл іяйте предЪ НимЪ сердца ваша , поклопятеся Ему во деорҍ святҍжЪ Его ! . Псал. 6I. ст. 9. Псал. 95. ст. 9. Твои моленья востекали Отсель кѣ эѳирнымѣ небесамЪ *; Они сводѣ неба проницали , ИхЪ воспріялѣ Зиждитель самѣ.
24 Гряди днесь окруженЪ сынами ВЪ чертогѣ Твой, иль гряди вЪ сердца : —■ Они отверсты предо Царями, Отверсты для Тебя От ца ! * Ты кЪ намЪ пришелЪ — узрѢлЪ — прославилЪ, КакЪ чадЪ отецЪ любя своихЪ ; На верхЬ блаженства насЪ поставилЪ Воззрѣніемъ очей ТвоихЪ. ^ с.- * КакЪ дѣти предѣ ошцемЪ играютЪ, Такѣ мы ликуемѣ предѣ Тобой; Отца какѣ дѣти лобызаютѣ , Такѣ мы лобзаемѣ образѣ Твой. * Едва лице Твое узрѣли, И восхотѣли вѣчно зрѣть ; КЪ Тебѣ сердца воспламенѣли, И будутЪ вѣчно пламенѣть. * Живи , о Царь нашѣ ! — мы сѣ Тобою Вездѣ блаженство обрѢтемЪ ; — Водимы мудростью святою , Молитвы о Тебѣ ліемѣ : /
Блюди , ТворецЪ незримый нами ! Царя, Твой образЪ на земли, дабы , имѣя предѣ очами ЕГО , мы зрѣть Тебя могли! V 25 К А Н Т Ъ з й. ТотовЪ престолЪ Твой! Боже! Псал. 92. ст .2 * НебеснымЪ свѣтомѣ осіянный , Се Россовѣ Царь , какѣ Богѣ , грядетѣ , И Геніевѣ соборѣ избранный Ему текутѣ ликуя вѣ слѣдѣ. Небесны Ангелы! слетите Сѣ священной горней высоты, МОНАРХА кроткаго примите Грядущаго во храмѣ святый ! ф Его Россія провождаетѣ СЪ пылающимѣ вѣ сердцахѣ огнемѣ ; Его вся церковь ожидаетѣ Сѣ блистающимЪ изѣ звѣздѣ вѣнцемѣ. *%+ Творецѣ невидимой рукою Сѣ державой Скиптр Ему вручалѣ ; днесь возхогпѣлѣ , чтобы святою Онѣ церковью вѣнецѣ пріялѣ.
Врата отверзитесь священны у да іцасгпья нашего ТворецЪ , Отецѣ — МОНАРХЪ нашЪ вожделѣнный,, Пріиметѣ отЬ НебесЪ вѣнецѣ ! ❖ ТворецЪ посшавленна Тобою Царя , избранна отЪ людей ,б . Владѣніи Росскою страною,, Храни десницею Твоей ! Ты Скиптрѣ вручплЬ Ему сѣ державой , Надѣ нами царствовать избралѣ : Прославь Его Твоею славой , Чт обЪ ОнЪ Тобою кЪ намЬ сіялЪ ! —- К А Н Т Ъ 4 й. ПоложилЪ еси на глаеҍ Его вѣнецЪ отЪ камени честна, живо-- та просилЪ есть у Тебе, и далЬ еси Ему вЪ долготу дни во вҍкЪ в ҍ ка. Псал. 2,0. ст. 4 и 5,. Не Моисей ли верхЪ Синайской ОставивЪ , лѣпотою райской Одѣяниый Н'изходитѣ кѣ намѣ Подобен солнечным лучам ? 26 '
27 Не сей бесѣдовавшій сѣ Богомѣ , При страшной молніи со громомѣ Израилевыхѣ вождь людей ; То Царь — Отецѣ Россіи всей. * Небесѣ сіяньемЪ окруженный , СвященньгмЪ мѵромѣ умащенный , На коемѣ Божій духѣ почилѣ, Который вѣ храмѣ сѣ Богомѣ былЪ. ф Подобясь утренней денницѣ , Сіяя вѣ свѣтлой багряницѣ , Се Снѣ грядетЪ вѣ златомѣ вѣнцѣ, Являя Божество вѣ лицѣ. ф Святая Церковь — вся Россія Вѣ Немѣ видятЪ дни свои златыя — ЛикуютЪ предѣ Его лицемѣ, Какѣ чада предѣ своимѣ отцемѣ. ❖ Зря мудрость вѣ Немѣ Царя достойнуд Зря кротость — милость безподобиу, Мы веселимся предѣ Царемѣ , Поемѣ ее народамЬ всѣмѣ.
Взирая на Христа Господня , ВЪ добротахЪ небесамЪ подобна , КЪ Творцу моленія прольемЪ Мы о Царѣ — Отцѣ своемЪ. ТворецЪ ! Тьт избранныхъ Тобою Престолы крѣпкою рукою до самыхЪ солнцевЪ возносилЪ, ИхЪ дни , какЪ неба дни хранилЪ. *■ днесь , коего Ты СамЪ прославилЪ , Превыше смерт ныхЪ всѢхЪ поставилъ г Царей всЪхЪ выше сотвори , Его власть всюду распростри ! — 28
RkJQdWJsaXNoZXIy NTc0NDU4